У Станковићевој драми ``Коштана`` преплићз се два различита става о животу. Са једне стране се налазе строге у птријархалне чорбаџијске породице које имају затворене ставове према младости и љубави. Код таквог начина живљења младост се гаси, гуше се љубави и живот постаје празан. Овакав живот живе Арса и Хаџи Тома. Са друге стране се налазе људи који сматрају да живот треба живети пуним плућима, проживети младост, радовати се животу и живети га опуштено, са уживањем. Оваквом стилу живота припадају и неки који су из чорбџијских породица али су успели да се отргну неписаним патријархалним правилима. У начин живљења спадају Коштана и Стојан, али и носталгични Митке, и у једном периоду се оваквом начину живота предао и Хаџи Тома. Иако сви ови ликови имају различита мишљења о животу, њих све повезујењ жал за младошћу. Неки жале што је младост прошла а није била довољно проживљена и на прави начин искоришћена. Други жале што младост која још увек траје не иде оним током којим су они замишљали да ће ићи.
Коштана је млада Циганка која својом песмом и игом плени све око себе. Иако је она насловни лик драме, она није главни драмски лик. Она је центар збивања и свег дешавања. Она наводи људе да се понашају можда онако како не би трбало. И старији и млађи мушкарци су занесени њеном лепотом, игром и песмом и много новца и времена дају на њу уместо да се посвете својој породици. Она је централни лик драме јер да ње нема не би било ни драмске радње, па ни драме.
Коштана је млада, лепа и чулна. Ужива у животу и радује се њему. Она певање схвата као свој позив и ужива док то ради. Она не пева само због новца и то можемо да видимо када је Хаџи Тома доведе кући и даје јој низове дуката, она те дукате враћа Марку јер зна да би после, кад се Хаџи Тома отрезни, сва кривица што су код ње дукти пала на њу, јер Хаџи Тома никад не би призанао да је посрнуо пред њеним песмама. И поред свог посла она је успела да сачува достојанство.
Тачно зна какав је њен друштвени положај: Ја, Циганка! У Бању, у село, тамо је моје!. Свиђа јој се Стојан али га не воли. Њена трагедија се огледа у томе што јој је младост нагло прекинута насилном удајом. Жали што више не може живети живот као до сад. Зна да ће јој радом руке пропасти, очи и лице исушити и да неће бити лепа као што је сада. Иако јој Стојан нуди живот са њим, она га одбија јер би тако изгубила слободу. Морала би да служи свекр и свекрву, доћекује госте, а увече, под месечином, кад је пуна снаге, она, уместо да игра и пева, била би затворена у кући. Није успела да осети љубав ни страст ни да проживи младост како је замишљала.
Митке је старији човек. Он је своју младост бурно проживео, имао је доста авантура, љубави које су за њега дале и живот. Али ипак он не мисли да је довољно проживео. Не жели да се смири јер не види себе поред жене која је све време у кухињи лицем умазаног тестом и брашном. Али ипак он се на крају покорава таквом жиоту због претњи брата.
Жал за младошћу код Коштане и код Митка се разликује. Коштана пати јер је она још увек млада а не може да проживи ту младост која је тако прекинута и због тога је клонула духом. Митке жали због недовољно непроживљене младости. И Хаџи Тома пати јер и он није довољно проживео младост коју је нагло прекинула женидба. Због тога он себе пореди са булом која је умрла прве брачне ноћи, јер је исто тако и његов живот и смисао живота окончаи оног дана кад се оженио. И Стојан жали што му младост не пролази онако како је замишљао да треба.
Свим овим ликовима живот је промашен и жале што га нису боље искористили.
Коштана је млада Циганка која својом песмом и игом плени све око себе. Иако је она насловни лик драме, она није главни драмски лик. Она је центар збивања и свег дешавања. Она наводи људе да се понашају можда онако како не би трбало. И старији и млађи мушкарци су занесени њеном лепотом, игром и песмом и много новца и времена дају на њу уместо да се посвете својој породици. Она је централни лик драме јер да ње нема не би било ни драмске радње, па ни драме.
Коштана је млада, лепа и чулна. Ужива у животу и радује се њему. Она певање схвата као свој позив и ужива док то ради. Она не пева само због новца и то можемо да видимо када је Хаџи Тома доведе кући и даје јој низове дуката, она те дукате враћа Марку јер зна да би после, кад се Хаџи Тома отрезни, сва кривица што су код ње дукти пала на њу, јер Хаџи Тома никад не би призанао да је посрнуо пред њеним песмама. И поред свог посла она је успела да сачува достојанство.
Тачно зна какав је њен друштвени положај: Ја, Циганка! У Бању, у село, тамо је моје!. Свиђа јој се Стојан али га не воли. Њена трагедија се огледа у томе што јој је младост нагло прекинута насилном удајом. Жали што више не може живети живот као до сад. Зна да ће јој радом руке пропасти, очи и лице исушити и да неће бити лепа као што је сада. Иако јој Стојан нуди живот са њим, она га одбија јер би тако изгубила слободу. Морала би да служи свекр и свекрву, доћекује госте, а увече, под месечином, кад је пуна снаге, она, уместо да игра и пева, била би затворена у кући. Није успела да осети љубав ни страст ни да проживи младост како је замишљала.
Митке је старији човек. Он је своју младост бурно проживео, имао је доста авантура, љубави које су за њега дале и живот. Али ипак он не мисли да је довољно проживео. Не жели да се смири јер не види себе поред жене која је све време у кухињи лицем умазаног тестом и брашном. Али ипак он се на крају покорава таквом жиоту због претњи брата.
Жал за младошћу код Коштане и код Митка се разликује. Коштана пати јер је она још увек млада а не може да проживи ту младост која је тако прекинута и због тога је клонула духом. Митке жали због недовољно непроживљене младости. И Хаџи Тома пати јер и он није довољно проживео младост коју је нагло прекинула женидба. Због тога он себе пореди са булом која је умрла прве брачне ноћи, јер је исто тако и његов живот и смисао живота окончаи оног дана кад се оженио. И Стојан жали што му младост не пролази онако како је замишљао да треба.
Свим овим ликовима живот је промашен и жале што га нису боље искористили.
